Česko Ibolja
Još u petom razredu osnovne škole u meni se rodila želja da postanem poslastičar. U slobodno vreme rado sam pravila kolače. Moj san se ostvario kada sam 1989. godine upisala Ugostiteljsku srednju školu u Subotici, smer poslastičar. I dalje sam istrajno sledila svoj cilj, dopadali su mi se i stručni predmeti i sama škola. Zbog ratne situacije nisam imala mogućnosti da nastavim školovanje, pa sam se odmah zaposlila u ugostiteljskom sektoru banje u Magyarkanjiži kao poslastičar. Tamo sam radila 22 godine. U međuvremenu sam se stalno stručno usavršavala i završila peti stepen obrazovanja. Ubrzo sam dobila ponudu za posao iz Srednje stručne škole u Novi Kneževcu. Od tada radim kao razredni starešina, nastavnica kuvarstva i praktične nastave za poslastičare. Veoma volim svoj posao, a moj cilj je da svaki učenik zavoli ovu profesiju do kraja školovanja.
Moj moto je: motivisati, pohvaliti, nagraditi, biti dosledan, stalno se usavršavati i negovati pozitivan način razmišljanja. Pošto sam i sama završila istu ovu srednju školu, trudim se da na osnovu sopstvenog iskustva svakom učeniku, u zavisnosti od njegove ličnosti, prenesem znanje na što jednostavniji i optimalniji način.
Cilj mi je da prenesem svoje znanje. Želim da učenici rado dolaze u školu, da osećaju da su izabrali lepo zanimanje, da napreduju, budu kreativni i precizni, i da postanu snalažljivi stručnjaci. Već 10 godina radim u srednjoj stručnoj školi, a u međuvremenu sam završila trogodišnje studije gastronomije u Šapcu. Od tada se stalno usavršavam kako bih svoje pedagoško znanje podigla na viši nivo.
Obuka u organizaciji Oktopusa mi je mnogo značila, jer sam dobila potvrdu i podršku od svojih mentora i kolega za sledeći projekat. Pokrenula sam obrazovanje odraslih iz oblasti poslastičarstva u svom rodnom gradu, koje je vremenom preraslo u civilnu organizaciju posvećenu tradicionalnoj gastronomiji i kolačima. Na taj način se pruža mogućnost privatnim preduzetnicima i firmama da organizuju tim bilding programe.